Ударил час и меня задел (Рильке/Петров)

Перейти к навигацииПерейти к поиску

«Ударил час и меня задел…»
автор Райнер Мария Рильке (1875—1926), пер. Сергей Петров (1911—1988)
Язык оригинала: немецкий. Название в оригинале: Da neigt sich die Stunde und rührt mich an. — Источник: «sky-art.com»Из «Часослова» (Das Stundenbuch). Часть I — Книга о Житии Иноческом (1899).

Петров:

* * *

Ударил час и меня задел,
прозрачной бронзой звеня.
Дрожу и вижу: теперь мой удел —
постигать изваяние дня.

Ничто не росло, пока зренье, как плод,
не созрело во мне наконец.
Но взор завершился, и с каждым идёт
желанная вещь под венец.

Ничто мне не в малость. К величью возвесть
его моей кисти дано,
на золоте вывесть, — и чью-то, Бог весть,
душу исторгнет оно.

Rilke:

* * *

Da neigt sich die Stunde und rührt mich an
mit klarem metallenem Schlag:
mir zittern die Sinne. Ich fühle: ich kann –
und ich fasse den plastischen Tag.

Nichts war noch vollendet, eh ich es erschaut,
ein jedes Werden stand still.
Meine Blicke sind reif, und wie eine Braut
kommt jedem das Ding, das er will.

Nichts ist mir zu klein, und ich lieb es trotzdem
und mal' es auf Goldgrund und groß,
und halte es hoch, und ich weiß nicht wem
löst es die Seele los ...


I-white.on.blue.png Это произведение опубликовано на SouLibre под лицензией Creative Commons CC BY.svg CC NC.svg и может быть воспроизведено при условии указания авторства и его некоммерческого использования.